Pravo na Rad ili Privilegija? Izazovi Pravnika na Tržištu Rada

Diploma pravnog fakulteta u Srbiji dugo je vremena nosila auru prestiža i obećanje stabilne, ugledne karijere. Međutim, realnost sa kojom se suočavaju mladi diplomirani pravnici danas je daleko od te idealizovane slike. Put od dvorane za ispite do samostalnog radnog mesta prepun je finansijskih prepreka, nejednakih uslova i sistemskih nepravdi koje ozbiljno dovode u pitanje samu suštinu prava na rad i zabrane diskriminacije.

Troškovi upisa: Barijera za "obične smrtnike"

Jedan od prvih i najbolnijih udaraca za mlade pravnike koji žele da krenu putem advokature jeste trošak upisa u imenik advokatskih pripravnika. Dok su u Beogradu ovi troškovi relativno podnošljivi, situacija u nekim regionalnim komorama je alarmantna. Postoje slučajevi gde Advokatska komora za određeni okrug naplaćuje iznos od 500 evra za upis, što za mnoge predstavlja nedostižnu sumu.

Još više zabrinjava činjenica da se, prema iskustvima sa foruma, za decu advokata i sudija primenjuju znatno povoljniji uslovi. Ova praksa direktno ukazuje na sistemsku nejednakost i stvara osećaj da se profesija zatvara u krug porodičnih loza, onemogućavajući pristup onima koji nemaju "prave" prezimena ili veze. Kako jedan anonimni ispitanik primećuje, čini se da žele da "u ekonomskom pogledu onemoguće bavljenje advokaturom svima izuzev svojoj deci".

Ovu samovolju komora donekle ograničava tumačenje Ustavnog suda, koji je presudio da troškovi upisa moraju predstavljati stvarne troškove procedure, a ne proizvoljno određenu naknadu koja postaje ograničavajući uslov za bavljenje profesijom. Ipak, primena ove odluke u praksi je, nažalost, često upitna.

Pripravnički staž: Besplatna radna snaga ili investicija u budućnost?

Nakon što prevaziđu prepreku upisa, pravnici ulaze u period pripravničkog staža. Ovo iskustvo varira od kancelarije do kancelarije, ali zajednički imenitelj za mnoge je nesiguran finansijski položaj i nejasne perspektive.

Mnogi pripravnici rade bez ikakve nadoknade, oslanjajući se isključivo na naknadu za stručnu praksu od države, koja iznosi 18.000 dinara i koja često kasni. Drugi dobijaju simbolične plate od 25.000 do 30.000 dinara, što je u današnjim uslovima teško preživeti bez podrške porodice. U nekim kancelarijama, posebno onim koje se bave masovnim izvršnim postupcima, pripravnici se susreću sa izrabljivanjem, radeći po 10-12 sati dnevno na monotonim i stresnim poslovima, poput telefonskog ubeđivanja dužnika.

Kvalitet obuke takođe je veliko pitanje. Dok neki principal posvećuju vreme mentorstvu, drugi tretiraju pripravnike kao jeftinu administrativnu pomoć, ne dajući im priliku da uče kroz praktičan rad na složenijim predmetima ili da ih vode na ročišta. Kao što jedan pripravnik kaže: "Nisam plaćen ni dinar, za dva meseca nisam naučio apsolutno ništa sem nekih trivijalnih administrativnih poslova".

Tržište rada: Lavovski udar za svako radno mesto

Čak i kada se završi pripravnički staž i položi težak pravosudni ispit, otvaraju se nova pitanja. Koliko vredi pravosudni ispit na tržištu rada?

Konkurencija za svaki oglas za pravnika je ogromna. Na jedno radno mesto u državnoj upravi, privredi ili kod poznatijeg advokata prijavljuje se i po 500 kandidata. Poslodavci često postavljaju nerealne zahteve za početnike, tražeći 5 i više godina iskustva, odlično znanje engleskog i drugog stranog jezika. U takvoj borbi, često prednost imaju oni sa jakim preporukama i vezama, dok znanje i kompetencija ostaju u drugom planu.

Oglasima se često koriste i kao oblik jeftinog marketinga, gde se konkurs nikada ne zatvori, a kancelarija stalno "traži" nove ljude, što ukazuje na visoku fluktuaciju zaposlenih usled loših uslova rada.

Radna mesta u državnom sektoru, poput sudova, tužilaštava ili ministarstava, često su unapred rezervisana za određene kandidate, što dovodi do potpune demotivacije onih koji se oslanjaju samo na svoje kvalifikacije. Volontiranje u sudovima i tužilaštvima, koje traje godinama, postaje jedini način da se "čekaju" na prazna radna mesta, što je neodrživ model za većinu mladih ljudi.

Samostalni rad: Pothvat za hrabre ili očajnike?

Za one koji odluče da izbegnu neizvesnost zapošljavanja i krenu samostalnim putem, otvara se novo polje izazova. Pokretanje sopstvene advokatske kancelarije zahteva značajna početna ulaganja: upis u imenik advokata (koji može iznositi i nekoliko hiljada evra), zakup prostora, opremanje kancelarije, softver i, naravno, pokriće za životne troškove dok se klijentela ne izgradi.

Ova opcija je posebno teška za žene koje planiraju porodicu, jer država ne nudi nikakvu zaštitu samozaposlenim trudnicama. Kao što jedna advokatica opisuje: "Morala sam da izmirim apsolutno sve obaveze do dinara da bih otvorila porodiljsko... finansije katastrofa jer ako ne radiš nemaš, a svakog meseca iste obaveze".

Ključ uspeha u samostalnom radu, pored stručnosti, često leži u već postojećoj mreži klijenata i poznanstava, što ponovo favorizuje one koji dolaze iz pravnih porodica ili su stekli kontakte tokom rada u većim kancelarijama.

Gde je izlaz? Razmišljanje o budućnosti pravničke profesije

Situacija je svakako kompleksna i nema jednostavnih rešenja. Međutim, neke stvari su jasne:

1. Transparentnost i jednakost: Neophodno je uspostaviti jasna, transparentna i jednaka pravila za upis u sve advokatske komore, u skladu sa odlukom Ustavnog suda. Diskriminatorne prakse moraju biti javno istaknute i sankcionisane.
2. Regulacija pripravničkog staža: Potrebno je definisati minimalne standarde za obuku pripravnika i obezbediti im dostojanstvenu finansijsku nadoknadu koja omogućava samostalan život.
3. Otvaranje novih puteva: Pravnici moraju biti podstaknuti da traže prilike i van tradicionalnih okvira - u IT sektoru (zaštita podataka, komplajens), menadžmentu, projektnom menadžmentu, medijima ili kao preduzetnici u srodnim delatnostima.
4. Jačanje profesionalne solidarnosti: Organizovanje i glasnije zalaganje mladih pravnika za svoja prava kroz strukovna udruženja može biti snažan alat za promene.
5. Promena mentaliteta: Konačno, potrebno je društveno preispitivanje vrednosti diplome. Usmeravanje srednjoškolaca ka fakultetima i zanimanjima koja zaista nude perspektivu, umesto ka onima koji nose samo statusni simbol, dugoročno bi smanjilo pritisak na tržište i omogućilo kvalitetnije obrazovanje onih koji su zaista posvećeni pravu.

Pravnička profesija u Srbiji stoji na raskršću. Može da nastavi putem zatvaranja u sebične kaste i gubljenja najboljih umova koji će pobeći u inostranstvo ili u druge grane, ili može da se otvori, reformiše i ponudi pravu vrednost - pravnu sigurnost i pravdu za sve, uključujući i one koji tu pravdu žele da sprovode. Izbor je na nama.